Katastar nepokretnosti je javna evidencija o nepokretnostima, kao i pravima i teretima
na njima, a postupak upisa uređen je Zakonom o postupku upisa u katastar
nepokretnosti i katastar infrastrukture ( "Službeni glasnik" br. 41/2018, 95/2018,
31/2019, 15/2020. i 92/2023). Cilj ovog postupka je uspostavljanje tačne i potpune
evidencije o nepokretnostima, te sprovođenje “načela poudanosti”, koje načelo
podrazumeva da se savesna lica mogu sa sigurnošću osloniti na tačnost podataka u
zvaničnim javnim evidencijama Republičkog geodetskog zavoda.
U praksi se pred katastrom najčešće vode postupci po zahtevima za upis u katastar
nepokretnosti i postupci po zahtevima za izdavanje podataka iz katastra nepokretnosti.

Zahtevi za upis u katastar nepokretnosti su:
- Zahtev za uknjižbu - zahtevi za upis promene imaoca prava (na katastarskoj
parceli, upisanom objektu, upisanom posebnom delu, kao i neupisanim
nepokretnostima),

- Zahtevi za ispravku grešaka u održavanju katastra nepokretnosti (ispravka ličnih
podataka, podataka o hipoteci, podataka o zabeležbama itd),
- Zahtevi za upis JMBG-a,
- Zahtevi za upis površine nepokretnosti,
- Zahtevi za upis hipoteke, zabeležbe i drugih obligacionih i stvarnih prava,
- Zahtevi za brisanje hipoteke, zabeležbi i drugih stvarnih i obligacionih prava,
- Zahtevi za promenu vrste prava na zemljištu (pretvraranje državine u pravo
svojine),
- Zahtevi za upis zabeležbe spora,
- Drugo.

Zahtevi za izdavanje podataka iz katastra nepokretnosti odnose se na izdavanje
sledeće dokumentacije:
- Uverenja o zabeležbama,
- Uverenja o kućnom broju i istorijatu kućnog broja,
- Uverenja o nazivu ulice i istorijatu naziva ulice,
- Uverenja o imovinskom stanju lica,
- Uverenja o kretanju vlasništva na nepokretnostima,
- Uverenja o identifikaciji katastarske parcele,
- Obeveštenja o adresi objekta,
- Kopije plana parcele.
- Izvoda iz baze katastra nepokretnosti,
- Uvid u spise predmeta i dostavu spisa iz evindecije katastra,
- Drugo.

U vezi sa upisom prava svojine na nepokretnosti u evidencijama katastra, treba imati u
vidu da ugovor koji je overen (solemnizovan) kod javnog beležnika predstavlja samo
osnov sticanja nepokretnosti, dok se pravo svojine na nepokretnosti, stiče tek upisom u
katastar.

Postupak za upis prava u katastar, pokreće se na osnovu isprave koja je podobna za
upis. To može biti javnobeležnički potvrđen (solemnizovan) ugovor, rešenje o
nasleđivanju, sudska odluka, upravni akt ili druga podobna isprava. Česti razlozi za
odbijanje ili odbacivanje zahteva su neusklađeni podaci, nedostatak pravnog sleda,
neodgovarajuća isprava, postojanje ranijih tereta ili zabeležbi, kao i formalni nedostaci u
ispravama.

Danas se veliki deo postupaka pred katastrom odvija elektronski, preko E-šaltera
Republičkog geodetskog zavoda. Zahteve u ime stranaka najčešće podnose
profesionalni korisnici (advokati, notari, ovlašćene geodetske organizacije).
Advokatska pomoć u postupcima pred katastrom je naročito značajna u složenijim
predmetima, kao što su nesprovedeni ugovori, sporno vlasništvo, situacije u kojima
postoji razlika između faktičkog i katastarskog stanja. Advokat može pružiti pravnu
pomoć i u pogledu pribavljanja nedostajućih isprava.

Ukoliko katastar donese rešenje kojim se zahtev odbija, odbacuje ili se upis vrši na
način koji nije u skladu sa interesom stranke, moguće je koristiti pravna sredstva u
zakonom propisanim rokovima. Međutim, kako bi se izbeglo da katastar ne prihvati
zahtev stranke, važno je da se predmet analizira pre podnošenja zahteva, a ne tek
nakon što nastane problem u postupku. Pravilno vođenje postupka pred katastrom
može sprečiti dugotrajne sporove, dodatne troškove i pravnu nesigurnost.

Posebnu pažnju u novijoj praksi zaslužuju i postupci koji se odnose na stare isprave. Od
1. januara 2026. godine uvedena je ciljana konvalidacija, kao mehanizam koji
omogućava proveru i mogući upis prava na osnovu određenih starijih isprava koje ranije
nisu mogle biti sprovedene zbog formalnih nedostataka.

Advokatska kancelarija pruža pravnu pomoć u pripremi dokumentacije (što
podrazumeva i pribavljanje nedostajućih isprava), sastavu zahteva, podnošenju zahteva
putem e-šaltera, komunikaciji sa nadležnim organima, praćenju toka predmeta, izradi
podnesaka, izjavljivanju žalbi i zastupanju stranaka u povezanim sudskim i upravnim
postupcima.

Sporazumni prestanak radnog odnosa uključuje nekoliko relevantnih akata, uključujući predlog poslodavca ili zaposlenog za sporazumni prekid radnog odnosa, sporazum o prekidu radnog odnosa i obaveštenje o posledicama u pogledu prava na nezaposlenost.

Postupak sporazumnog prestanka radnog odnosa počinje podnošenjem predloga od strane jedne od strana, u kojem se predlaže sporazumni prekid ugovora o radu. U tom predlogu, u zavisnosti od strane koja ga podnosi, obično se određuje rok za reakciju na taj predlog. Zaposleni može naznačiti da će taj predlog smatrati otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog ako poslodavac ne prihvati predlog, pri čemu otkazni rok počinje teći od dana dostavljanja predloga poslodavcu. Ako druga strana prihvati predlog za sporazumni prestanak radnog odnosa, međusobna prava i obaveze ugovornih strana regulišu se sporazumom o prekidu radnog odnosa, koji se mora sastaviti u pisanoj formi. Poslodavac je dužan da zaposlenog, takođe u pisanoj formi, obavesti o posledicama koje proizilaze iz ostvarivanja prava na nezaposlenost. Dakle, relevantni dokumenti u sporazumnom prestanku radnog odnosa uključuju predlog poslodavca ili zaposlenog, sporazum o prekidu radnog odnosa i obaveštenje o posledicama ostvarivanja prava na nezaposlenost.

Radni odnos koji je ograničen vremenskim periodom završava se kada istekne dogovoreni rok, pri čemu se odluka o okončanju radnog odnosa donosi na deklarativan način. Nakon isteka vremena za koje je sklopljen ugovor o radu, zaposleni ima 30 dana da obavesti poslodavca o eventualnim okolnostima koje bi sprečile poslodavca da otkaže ugovor o radu.

Zakon o radu precizira da radni odnos ističe po isteku ugovorenog roka, što jasno proizlazi iz same formulacije zakona. Radni odnos ograničen na određeni period prestaje istekom predviđenog vremena, čak i ako je zaposleni na bolovanju ili godišnjem odmoru, osim u slučaju bolovanja zbog trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva zbog nege deteta. Iako zakon ne zahteva da poslodavac donese formalnu odluku o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka ugovora, poslodavci to obično čine iz praktičnih razloga. Ipak, ova odluka ima više informativni nego formalni karakter. Ona omogućava poslodavcu da ispuni obavezu obaveštavanja zaposlenog o njegovim pravima nakon prestanka radnog odnosa prema članu 192. Zakona o radu (npr. prijavljivanje Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi ostvarivanja prava na nezaposlenost, obaveštavanje o zaradi, naknadi zarade i drugim primanjima koja su mu možda ostala neisplaćena do dana prestanka radnog odnosa, kao i pružanje informacija o pravu zaposlenog da u roku od 60 dana od dostavljanja odluke pokrene pravni postupak pred nadležnim sudom ili arbitražom). Ipak, datum prijema odluke je ključan, jer od tog trenutka počinje rok od 60 dana u kojem zaposleni može podneti tužbu radi osporavanja odluke.

Aneks ugovora o radu koji uključuje ugovornu kaznu u slučajevima nepoštovanja dužine otkaznog roka od strane zaposlenog, kao i u slučajevima kršenja obaveza čuvanja poslovne tajne i obaveza konkurencije, smatra se nezakonitim.

S obzirom na to da ugovor o radu mora sadržavati tačno propisane elemente prema Zakonu o radu, te da je sadržina aneksa ugovora o radu takođe regulisana zakonom, poslodavac nema pravo da samostalno menja ili dodaje nove odredbe i sankcije koje se odnose na zaposlenog, a koje se razlikuju od onoga što je propisano zakonom. Stoga, aneks ugovora o radu koji predviđa ugovornu kaznu nije zakonit.

Ugovorna kazna je institut obligacionog prava koji se primenjuje na odnos između poverioca i dužnika, te takva odredba nema mesta u ugovoru o radu ili njegovom aneksu. U slučaju da poslodavac u aneksu ugovora propiše navedene nezakonite odredbe, zaposleni ima pravo da odbije potpisivanje aneksa. Nepotpisivanje aneksa ugovora o radu i osporavanje istog može se ostvariti u parnici radi poništenja odluke o otkazu.