POSTUPCI PRED KATASTROM NEPOKRETNOSTI

Katastar nepokretnosti je javna evidencija o nepokretnostima, kao i pravima i teretima
na njima, a postupak upisa uređen je Zakonom o postupku upisa u katastar
nepokretnosti i katastar infrastrukture ( "Službeni glasnik" br. 41/2018, 95/2018,
31/2019, 15/2020. i 92/2023). Cilj ovog postupka je uspostavljanje tačne i potpune
evidencije o nepokretnostima, te sprovođenje “načela poudanosti”, koje načelo
podrazumeva da se savesna lica mogu sa sigurnošću osloniti na tačnost podataka u
zvaničnim javnim evidencijama Republičkog geodetskog zavoda.
U praksi se pred katastrom najčešće vode postupci po zahtevima za upis u katastar
nepokretnosti i postupci po zahtevima za izdavanje podataka iz katastra nepokretnosti.

Zahtevi za upis u katastar nepokretnosti su:
- Zahtev za uknjižbu - zahtevi za upis promene imaoca prava (na katastarskoj
parceli, upisanom objektu, upisanom posebnom delu, kao i neupisanim
nepokretnostima),

- Zahtevi za ispravku grešaka u održavanju katastra nepokretnosti (ispravka ličnih
podataka, podataka o hipoteci, podataka o zabeležbama itd),
- Zahtevi za upis JMBG-a,
- Zahtevi za upis površine nepokretnosti,
- Zahtevi za upis hipoteke, zabeležbe i drugih obligacionih i stvarnih prava,
- Zahtevi za brisanje hipoteke, zabeležbi i drugih stvarnih i obligacionih prava,
- Zahtevi za promenu vrste prava na zemljištu (pretvraranje državine u pravo
svojine),
- Zahtevi za upis zabeležbe spora,
- Drugo.

Zahtevi za izdavanje podataka iz katastra nepokretnosti odnose se na izdavanje
sledeće dokumentacije:
- Uverenja o zabeležbama,
- Uverenja o kućnom broju i istorijatu kućnog broja,
- Uverenja o nazivu ulice i istorijatu naziva ulice,
- Uverenja o imovinskom stanju lica,
- Uverenja o kretanju vlasništva na nepokretnostima,
- Uverenja o identifikaciji katastarske parcele,
- Obeveštenja o adresi objekta,
- Kopije plana parcele.
- Izvoda iz baze katastra nepokretnosti,
- Uvid u spise predmeta i dostavu spisa iz evindecije katastra,
- Drugo.

U vezi sa upisom prava svojine na nepokretnosti u evidencijama katastra, treba imati u
vidu da ugovor koji je overen (solemnizovan) kod javnog beležnika predstavlja samo
osnov sticanja nepokretnosti, dok se pravo svojine na nepokretnosti, stiče tek upisom u
katastar.

Postupak za upis prava u katastar, pokreće se na osnovu isprave koja je podobna za
upis. To može biti javnobeležnički potvrđen (solemnizovan) ugovor, rešenje o
nasleđivanju, sudska odluka, upravni akt ili druga podobna isprava. Česti razlozi za
odbijanje ili odbacivanje zahteva su neusklađeni podaci, nedostatak pravnog sleda,
neodgovarajuća isprava, postojanje ranijih tereta ili zabeležbi, kao i formalni nedostaci u
ispravama.

Danas se veliki deo postupaka pred katastrom odvija elektronski, preko E-šaltera
Republičkog geodetskog zavoda. Zahteve u ime stranaka najčešće podnose
profesionalni korisnici (advokati, notari, ovlašćene geodetske organizacije).
Advokatska pomoć u postupcima pred katastrom je naročito značajna u složenijim
predmetima, kao što su nesprovedeni ugovori, sporno vlasništvo, situacije u kojima
postoji razlika između faktičkog i katastarskog stanja. Advokat može pružiti pravnu
pomoć i u pogledu pribavljanja nedostajućih isprava.

Ukoliko katastar donese rešenje kojim se zahtev odbija, odbacuje ili se upis vrši na
način koji nije u skladu sa interesom stranke, moguće je koristiti pravna sredstva u
zakonom propisanim rokovima. Međutim, kako bi se izbeglo da katastar ne prihvati
zahtev stranke, važno je da se predmet analizira pre podnošenja zahteva, a ne tek
nakon što nastane problem u postupku. Pravilno vođenje postupka pred katastrom
može sprečiti dugotrajne sporove, dodatne troškove i pravnu nesigurnost.

Posebnu pažnju u novijoj praksi zaslužuju i postupci koji se odnose na stare isprave. Od
1. januara 2026. godine uvedena je ciljana konvalidacija, kao mehanizam koji
omogućava proveru i mogući upis prava na osnovu određenih starijih isprava koje ranije
nisu mogle biti sprovedene zbog formalnih nedostataka.

Advokatska kancelarija pruža pravnu pomoć u pripremi dokumentacije (što
podrazumeva i pribavljanje nedostajućih isprava), sastavu zahteva, podnošenju zahteva
putem e-šaltera, komunikaciji sa nadležnim organima, praćenju toka predmeta, izradi
podnesaka, izjavljivanju žalbi i zastupanju stranaka u povezanim sudskim i upravnim
postupcima.