PRESTANAK RADNOG ODNOSA ZASNOVANOG NA ODREĐENO VREME

Radni odnos koji je ograničen vremenskim periodom završava se kada istekne dogovoreni rok, pri čemu se odluka o okončanju radnog odnosa donosi na deklarativan način. Nakon isteka vremena za koje je sklopljen ugovor o radu, zaposleni ima 30 dana da obavesti poslodavca o eventualnim okolnostima koje bi sprečile poslodavca da otkaže ugovor o radu.

Zakon o radu precizira da radni odnos ističe po isteku ugovorenog roka, što jasno proizlazi iz same formulacije zakona. Radni odnos ograničen na određeni period prestaje istekom predviđenog vremena, čak i ako je zaposleni na bolovanju ili godišnjem odmoru, osim u slučaju bolovanja zbog trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva zbog nege deteta. Iako zakon ne zahteva da poslodavac donese formalnu odluku o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka ugovora, poslodavci to obično čine iz praktičnih razloga. Ipak, ova odluka ima više informativni nego formalni karakter. Ona omogućava poslodavcu da ispuni obavezu obaveštavanja zaposlenog o njegovim pravima nakon prestanka radnog odnosa prema članu 192. Zakona o radu (npr. prijavljivanje Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi ostvarivanja prava na nezaposlenost, obaveštavanje o zaradi, naknadi zarade i drugim primanjima koja su mu možda ostala neisplaćena do dana prestanka radnog odnosa, kao i pružanje informacija o pravu zaposlenog da u roku od 60 dana od dostavljanja odluke pokrene pravni postupak pred nadležnim sudom ili arbitražom). Ipak, datum prijema odluke je ključan, jer od tog trenutka počinje rok od 60 dana u kojem zaposleni može podneti tužbu radi osporavanja odluke.